Neću da lažem.. nije uopšte bilo lako. Ali te zajedničke šetnje sa mojim sinom, držale su me u životu.
na početku nije ništa govorio, bio je jako mali. Jedne večeri, izašli smo u šetnju, kao po običaju. Usput sam mu pričala razne stvari. Odjednom, na zidu sam videla ispisan oglas i zastala da pročitam. A moj sin je izgovorio svoju prvu reč.

-Tata!

Zaledila sam se. Zašto je baš tu reč izgovorio? nešto što neće nikada više imati. Osoba koja ga se odrekla, a da ga prethodno nije ni videla. Približila sam mu se... I moje devojačko srce kidalo se na parčiće. Iči su mi se napunile suzama.

-Nema tate... Izgovorila sam, gutajući suze.
-Tata je otišao. Nikada se neće vratiti.
-Tata! Smejao se moj mali anđelčić.

I od tada sam uvek igrala duplu ulogu. I mama i tata.
Pored sveg bola koji mi je naneo, dugo nisam mogla da zaboravim Bakija. I taman kada bih rekla: Dosta! opet su se pojavljivali neki slični znakovi.
Kada je Sergej već porastao, igrali smo se zajedno u pesku u obližnjem parku. Bilo je toplo, leto je bilo u punom jeku. Odjednom, neka senka se dobližila do nas i osetila sam poznatu mušku ruku na svome ramenu.
Znala sam da je to on. Ustala sam, okrenula se i pogledala ga u oči.

-Ko bi rekao, baš si porasla. Prozborio je i briznuo u plač. Zagrlio me je čvrsto, dok sam ja stojala zaleđena. Bilo je to prvi put da vidim Bakija da plače. Prvi put sam videla muškarca u suzama.
-Smem li da ga uzmem?
Ništa više nisam odgovarala. Blokirala sam se. 
-Mališa! Ja sam tvoj tata. Kako si?
-Tata? Ali mama je rekla da se on nikada neće vratiti.
Pogledao me je sa tugom u očima.
Osećala sam kao da se nešto u meni kida. Taj trenutak čiste nežnosti i intimnosti. Otac i sin pričaju.
Sagla sam se i sama, obgrlila kolena i poželela da je sve bilo tako od samog početka.
-Kako ti je žena, ćerka? Čula sam kako se zove.
Umesto odgovora, rekao je:
-Nedostajete mi. Voleo bih da nikada nisam zajebao stvari, da sam znao da te cenim više.
Život bi bio lakši.

Ali mi uvek biramo teži put. Tok dana, sa Bakijem sam otišla kući, popili smo kafu, on se čovek ostavio pušenja, al' sam zato počela ja. Mislim da se moj sin napokon osećao potpuno sigurno.
Kasnije smo se rastali u miru. I dogovorili da može ponekad da ga poseti.
Ne znam da li sam pogrešila. Ali sam želela da mom Sergeju ništa ne fali!