Sa Sergejom na rukama, sedela sam u našem novom stanu i ronila suze. Padale su na njegovo nežno lice dok su se u mojoj glavi rojile misli. 
Kako ću dalje? Ovo dete treba da poraste u pravog čoveka, a ko sam ja? Kako da ga vaspitam? I onda smo počeli da rastemo zajedno.
Ogradila sam se časopisima tipa: "Majka i dete" i rešila da odustajanja nema.
Veliki sam borac, to moram da priznam. Tako da nikada nisam dozvolila da mom detetu nešto zafali, da mu zatreba podrška, ljubav, malo sreće.  Oduvek sam želela da budemo potpuno ušuškan u svom svetu snova, a uz moju pomoć da krene da ostvaruje te iste snove.
I tako smo, zajedno načinjavali prve korake kroz svet.
Zaposlila sam se kod ujaka u kafani, prala posuđe, ali isto tako pošteno zarađivala naš hleb. Sergej je rastao, neverovatno brzo! Kada je imao oko dve godine, saznala sam da se Baki, njegov otac, oženio i da mu je žena trudna. Tada sam dobila pismo od majke.
U kovertu se nalazio još jedan manji koverat. Začudila sam se, otvorila i drugi koverat, kad ono: Od njega. Tada nije znao da sam se odselila i započela novi život.

Draga Nedo,

prošlo je dosta vremena, sasvim dovoljno da malo sazrem i shvatim koliko sam dete bio pre nekoliko godina. Ponekad nismo svesni koliko odgovornosti snosimo ulaskom u običnu vezu. Bio sam nezreli buntovnik, bez mnogo manira. Ali sam te zavoleo, to mi bar poveruj.
Ako bih trebao da iznesem sada svoje mišljenje, ili pak samo da se opravdam-ne bih umeo. Da li me je strah od odgovornosti zaustavio? Ili sam te previše voleo, tako da nisam znao kako dalje, kada se uplete i neko treći. Znaš da je meni uvek sve bilo lakše, novac je rešavao sve. Ako misliš da će ti pomoći nešto, spreman sam da priznam dete, i da ti pošaljem nešto novca. Ženim se, Nedo. A ne volim je! Ostala si urezana u mom srcu, kao najlepša uspomena. Voleo sam te, Nedo!
I u ime svih tih prošlih dana, voleo bih da čujem glas našeg sina. Da čujem kako se zove, da ga vidim kako šeta ulicama Beograda. Da vidim kako se smeje... Je l' liči bar malo na mene?
Sada, mislim da shvatam zašto se ženim. Trudna je, a ja ne želim da ponovim grešku iz mladosti.

Nemoj sumnjati u moju ljubav,

tvoj Vladimir.

Treba li vam opisati osećanja koja su se u meni tada uzbudila? Bes je kipeo u meni, ljutnja što se tek sada setio, tuga jer je ipak, na neki čudan način, pismo zvučalo ljubazno. I neka nada se nazirala. Ali ja sam odlučila da hodim dalje, kao da se ništa nije dogodilo. Neznajući da će jednog dana, mom Sergeju zafaliti otac.
Posle nekog vremena, čula sam da je Baki dobio devojčicu. Nazvao ju je Neda. A njegova žena, Sofija, nikada nije saznala zašto je to tako.